Лакташи – Обавезна стриповска дестинација

Случајно или не, моје прве стриповске сценарије у каишеве и табле претворио је један стрип-цртач из Републике Српске. Једном давно, када сам био млађи и лепши, решио сам да урадим причу о првом моравском суперхероју – Милисаву Лукићу познатијем под суперхеројским надимком Екстра Геџа. Пошто у Нишу цртаче који би радили за џабе и то по сценаријима неких тамо анонимуса ниси могао да нахваташ ни за лек посегнуо сам преко границе и тако је остварена сарадња са сада већ познатим стрип аутором из РС, Предрагом Иконићем познатијем по суперхеројском надимку Пеђа Славни. Добро, више је било да је Пеђа пронашао мене тј. да смо се сударили на бескрајним аутострадама интернета, али каква је то стрипаџијска прича без мало маште? Стрип који смо урадили доживео је велики успех, распродато је свих 300 примерака, Пеђа Славни је постао још славнији а ја сам се, ношен тим успехом, престројио у књижевнике. Али оставимо успех на страну, јер он није битан. Битно је пријатељство и дружење.

А њега ће те наћи колико вам срце иште у једном малом месту у Републици Српској познатом по суперхеројском надимку Лакташи. Јер, за разлику од других стриповских фестивала, где су сви помало озбиљни, где се нешто жирира, па се вагају квалитети приспелих радова, па вас смарају новинари државне телевизије и жури се да се оде у музеј на сликање са градоначелником, у Лакташима тога нема. У Лакташима је све опуштено. Све се чини без журбе, лагано, уз цигару и пиво. Једина брига коју можете да имате је да ли је „Нектар“ добро охлађен. Зато и врли и пива увек жедни балкански стрипаџије воле да дођу у Лакташе. А задовољство је обострано, нарочито када видите ко су вам домаћини. Предвођени Милорадом Вицановићем Мазом, сада већ искусним интернационалцем који црта за најпрестижније француске издаваче, стриповски заљубљеници из Лакташа, мала али одабрана група људи истински посвећених деветој уметности, учиниће да се осећате као код коће. Чак и боље.

Зато се у Лакташима мало црта, мало прича, мало пије (а богами и добро клопа) и све је у знаку стрипа и доброг штимунга. Оно што ће свакако многе изненадити јесте колико стрип-цртача има Република Српска и колико су њихови радови квалитетни. А у то је се најлакше уверити ако прелистате „Parabellum“, стрип-часопис којим би се свако поносио. Стрипаџије у РС имају и своје удружење и веома су агилни и способни, могли би се рећи да њихове колеге из Србије могу доста од њих да науче.

Свратите, дакле, у Лакташе да, као у свакој бањи, што ово место превасходно јесте, одморите живце, испијете пивце и мало се дружите са стрипом и онима који га стварају.

Ја сам већ био. И могу да кажем само једну реч, као у оној старој реклами за пиво: ВРЕДИ.

Дејан Стојиљковић, књижевник и стрип сценариста из Ниша
(„Лева страна друма“, „Low life“, „Екстра Геџа“, „Константиново раскршће“, „Дуге ноћи и црне заставе“…)