Промоција стрип албума „Понори зла“ у Требињу

Синоћ (20.6.2018. године) је у галерији Културног центра Требиње одржана промоција стрип-романа „Понори зла“ аутора Јована Братића.
Братић је своју љубав према стрипу и историји објединио у овој историјској драми, која кроз 205 страница и 1 050 кадрова, свједочи о страдањима Срба у Невесињу и Источној Херцеговини током Другом свјетског рата. Он је кроз овај стрип-роман желио да скрене пажњу на јуначка дјела наших предака и на неке догађаје за које је осјетио да нису довољно апострофирани, о којима се предуго ћутало или се о њима говорило, како он наводи, на погрешан начин.
„Желио сам да на неки начин исправим те неправде које су учињене појединим личностима. У претходним романима укључивао сам стварне ликове и трудио се да, што је могуће јасније, дефинишем њихов лик и карактер. У овом стрипу циљ ми је био да акценат ставим на догађаје. Те личности су постојале и они који су пратили историјски контекст и који су упознати са историјским чињеницама, могу препознати ликове под псеудонимима“, изјавио је Братић.

„Понори зла“ су својеврсно упозорење за будуће генерације. Носи јасну поруку о дјелима наших предака, као и о неким грешкама које су се дешавале у прошлости, којих морамо бити свјесни како бисмо имали дефинисан и јасан поглед у будућност.
„Ја у овом стрипу не видим ни мјесто, ни вријеме догађаја. Не видим ни главне, ни споредне ликове. Видим само људско зло које метастазира највише у вријеме ратних сукоба и видим патњу недужног народа. Видим накарадне идеологије које тјерају да брат на брата диже руку и, оно што је најбитније, да је рат једно велико зло које никоме добро не доноси. У рату смо сви губитници, у рату нема побједника“, рекао је на промоцији Горан Лојпур, стрипски умјетник.
Историчар Милан Никчевић сматра да је ово необичан и занимљив начин да се прикаже српска историја и да тешке теме треба представљати управо на један нов начин, баш овако како је Братић урадио. Према његовим ријечима, овдје се стиче утисак да нема величања ниједног лика, ниједне војске, ниједне идеје.
„Дакле, сазрело је вријеме да једна нова генерација, на нов начин погледа оне теме које дирају у најинтимнија осјећања српског народа, на догађаје који су оставили несагледиве посљедице које ми морамо да лијечимо“, нагласио је Никчевић.