Не постоји човјек који није прочитао барем једног "Загора", "Блека", "Алана Форда", "Бетмена" или неки други стрип, међутим, исти ти љубитељи те врсте умјетности,вјероватно, једва да су чули за "Жоржа Страшног" или "Екстра Геџу".

Девета умјетност у РС је неправедно занемарена и приморана да се сама презентује и тражи пут до публике. Аутори стрипа у РС објављују радове у различитим часописима у регији или свијету, а недавно су почели да огранизију изложбе стрипа, покренули стрип-часопис и афирмишу младе људе да се баве њиме. Можда на први поглед не дјелује тако, али стрип-сцена је живља него икада до сада, а то потврђују и стрип-аутори.

"Без обзира на ово тешко вријеме, захваљујући групи ентузијаста у свијету девете умјетности на овим просторима се увијек нешто дешава. Дугогодишња дописивања и дружења групе залуђеника у стрип резултирала су прошле године и званичним регистровањем Удружења стрип-аутора и обожавалаца стрипа РС 'Девета димензија' и за годину дана постојања урађено је доста", каже Предраг Иконић, стрип-аутор из Пала и члан "Девете димензије".

"Прва изложба стрипа Српске" одржана је у Источном Сарајеву 2006. године, а затим и у Лакташима годину дана касније. На овој изложби представљени су најперспективнији стрип-аутори РС - Милорад Вицановић Маза, Дејан Шијук, Станко Гојић, Александар Гаћановић и Предраг Иконић.

Почетком априла 2011. године из штампе је изашао први број стрип-магазина "Парабеллум" (синоним за муницију пиштоља "дуга деветка"). На 140 страница објављени су стрипови умјетника из РС, покојног Мире Млађеновића, затим Зорана Пејића, Душка Вучковића и других из Бањалуке, Лакташа, Пала, Вишеграда, Добоја, Невесиња, Козарске Дубице, Фоче, Костајнице... а у помоћ су притекли и "стрипаши" из Канаде и Србије.

У другом броју представљена су и два најактуелнија стрип-серијала у посљедњих неколико година са ових простора - "Вековници" Марка Стојановића и "Забава за целу породицу" Владимира Тадића.

"Parabellum" излази два пута годишње и у њему су заступљени сви аутори из РС, али и неки који живе и раде у иностранству. План је био да он представља билтен и да се у њему види ко се то све на овим просторима повремено или професионално бави стрипом.

don 002

"Планирано је било да излази четири пута годишње, али од тога нема ништа. Састоји се из три дјела, а у њему постоји и дио посвећен школи стрипа или дјечји кутак. У првом броју је свој стрип имала и 14-годишња дјевојчица Дејана Шкипина, која је награђена на београдском салону стрипа", рекао је Зоран Пејић, главни уредник стрип-часописа "Parabellum".

Осим Шкипине, редовни аутор у овом часопису је 15-годишњи Филип Пандуровић из Сокоца.
"Први стрип сам купио прије него што сам научио да читам, па сам само гледао слике. Правим акционе стрипове, јер такве волим и да читам и волио бих да тиме наставим да се бавим и даље", каже он.

До сада су у "Парабеллуму" задовољни подршком владајућих структура, а пуно су им помогли "Демофест" и "Анимафест". Захваљујући њима организована је изложба стрипа, промоција неких стрип-издања и стрип-радионица. Тећи број би требало да изађе у јуну.

Упркос живости сцене и ентузијазму аутора, сан сваког стрип-цртача на овим просторима је да ради за француску или америчку сцену. Стрип-аутори са наших простора уз велико залагање, труд и љубав могу да дођу до контакта са страним издавачима, понуде им своје радове и уз довољно квалитета и пуно среће добију посао. Један од четворице бх. стрип-аутора који раде за инострано тржиште, и то француско, је Милорад Вицановић Маза из Лакташа.

"Људи добију жељу да направе неки помак и направе нешто више. Вани је то много другачије него код нас и велике паре се врте око стрипа. Постоји и 'Серђо Бонели' у Италији, али је тамо мало теже ући, док су Американци базирани на суперхеројима. Сви ми радимо по причама које напише њихов сценариста и ми се морамо њима прилагодити. Наше приче ће тешко прихватити", рекао је Вицановић.

Осим њега, аутори који раде за инострано тржиште су још Филип Андроник, Сенад Маврић из Сарајева, као и Денис Дупановић из Бихаћа.
Стрип-сцена у РС је изашла након деведесетих година прошлог вијека из стагнације и данас се ради на покушају анимирања што више људи који се баве стрипом, али и настојањима да они своје радове негдје покажу.

"Појавила се једна група људи која се бави стрипом и стално се повећава број. Не можемо очекивати код нас да се појави издавач, јер је тржиште такво да нема довољно читалаца, и издавач ће се радије одлучити да објави неки провјерени страни стрип. Ако објаве неки домаћи стрип, то раде углавном волонтерски. У будућности ће то углавном ићи преко интернета, па ће бити лакше и за аутора и за читаоца", додао је Вицановић.

Такође је развијена и сарадња са стрип-ауторима у регији и скоро свим сличним удружењима, а однедавно постоји и издавач стрипа у Сарајеву, који је овдашње киоске већ напунио својим издањима.

"Можда најбољу сарадњу имамо са Школом стрипа 'Никола Митровић Кокан' из Лесковца у Србији, који нам својим дугогодишњим искуством и дјелима помажу у организацији салона, изложби и припремању магазина. Најбоља ситуација што се тиче стрипа на овим просторима је у Хрватској и Србији. Никада није било више стрип-издања прилагођених свим узрастима, љубитељима свих жанрова, свих школа стрипа", рекао је Иконић.

Његов најпознатији стрип је "Жорж Страшни", који је настао за вријеме студирања на Машинском факултету у Источном Сарајеву. Доста је од тог стрипа нацртано и објављивано у БиХ и у Србији и Црној Гори.

"Инспирисан је ликом и дјелом стварне особе, мог другара Ђорђа Ћеранића, који је био и остао неизбјежни дио наше студентске свакодневице. Некако се десило да скоро у исто вријеме стварни Жорж оде у пензију, а и да ја паузирам с цртањем овог стрипа. Имао сам намјеру да нацртам једну дужу епизоду, али то још нисам реализовао", рекао је Иконић.

Што се тиче посебних жанрова, према ријечима аутора, постоји публика за сваки, али ипак суперјунаци држе примат, док су у посљедње вријеме то и вампири. У РС и даље нешто старији читаоци воле провјерене стрипове које су читали као дјеца, попут "Текс Вилера" или издања "Стрипотеке".

"Можда је разлог у овој нашој тешкој ситуацији, па сви очекујемо неког са супермоћима да нас извуче и спаси. Примијетио сам да је и у великом броју стрипова актуелан хорор. Данас вампира и сличних бића има на сваком кораку", додаје Иконић.

Стрип је синтеза ријечи и слике прије свега, а једно и друго су основа комуникације вијековима, па ће тако остати и убудуће. Питање је у којем облику, да ли ће бити и даље у штампаном или ће прећи на електонски медиј, то се још не зна, али је сигурно да ће људска рука и даље жељети да црта.

Давор Павловић

НЕЗАВИСНЕ НОВИНЕ, субота и недјеља 19. и 20. мај 2012. године

http://www.nezavisne.com/umjetnost-zabava/knjizevnost/Umjetnost-sa-zrnom-profita-141597.html